Probiotici – čuvari zdravlja creva

Zdravlje creva je ključan aspekt opšteg zdravlja. Probiotici, korisne bakterije koje prirodno naseljavaju naša creva, igraju vitalnu ulogu u prevenciji i tretmanu različitih gastrointestinalnih stanja. Dijareja, zatvor, iritabilni kolon (IBS) i intolerancija na laktozu su česti problemi sa kojima se mnogi suočavaju, a za koje probiotici mogu pružiti značajno olakšanje.

Antibioticima izazvana dijareja

Često, kao posledica primene antibiotika, dolazi do pojave neformiranih stolica (3 ili više). Može se dešavati u vreme i/ili posle upotrebe antibiotika. Dijareja se dešava u 5% do 38% slučajeva i to od početka uzimanja antibiotika pa i do dva meseca posle prestanka uzimanja antibiotika. Svaki antibiotik može da izazove dijareju, mada se to češće dešava kod primene antibiotika širokog spektra. Što je upotreba duža veći je rizik od pojave dijareje. Simptomi mogu varirati od blage i samoograničavajuće dijareje do teške dijareje.

Probiotici danas imaju značajno mesto u prevenciji i tretmanu dijareje izazvane antibioticima.

Antibiotici deluju neselektivno pa pored patogenih bakterija uništavaju i korisnu, zaštitnu mikrobiotu. Zato se uz terapiju antibioticima preporučuje uzimanje probiotika radi obnavljanje mikrobiote i uspostavljanje prethodno narušenog balansa.

Studijama je potvrđena efikasnost soja Lactobacillus rhamnosus LGG i Saccharomyces boulardii u prevenciji i tretmanu antibioticima izazvane dijareje.

Akutna dijareja

Dijareju uzrokuje povećano izlučivanje tečnosti u crevo, smanjena apsorpcija tečnosti iz creva i brz prolazak stolice kroz crevo. Najčešće se definiše kao učestalo (obično više od 3 stolice dnevno) pražnjenje creva. Prema dužini trajanja razlikujemo:

· Akutnu dijareju (traje kraće od 2 nedelje)
· Upornu dijareju (traje od 2 do 4 nedelje)
· Hroničnu dijareju (traje duže od 4 nedelje)

Akutna dijareja je u više od 90% slučajeva uzrokovana infektivnim agensima i to češće virusima nego bakterijama.

Najčešći uzroci akutne dijareje su infekcije, upotreba nekih lekova, stres, promena životnih navika i načina ishrane – neke vrste namirnica mogu biti uzrok dijareje, preterana upotreba alkohola…

Akutna infektivna dijareja se dešava naglo, praćena učestalim tečnim ili kašastim stolicama, bolom i grčevima u stomaku, mučninom, a po nekada i povraćanjem. Oseća se slabost i zamor, a po nekada i povremena groznica i temperature. Moguća je dehidratacija naročito kod dece i starijih osoba.
Zato je prva i najvažnija mera nadoknada tečnosti i elektrolita.
Probiotici mogu da smanje trajanje i težinu simptoma dijareje kod dece i odraslih. Preporučuje se njihova primena za vreme trajanja problema i nekoliko dana po prestanku simptoma.

Zatvor

Zatvor je otežano ili neredovno oslobađanje stolice, tvrdoća stolice ili osećaj nepotpunog pražnjenja creva.
Funkcionalna konstipacija je simptomatski gastrointestinalni poremećaj bez organskog porekla, koji u velikoj meri utiče na kvalitet života pacijenata. Prema ROMA III kriterijumu dešava se u oko 16% odrasle populaciju, češće kod žena i starijih osoba. Osobe koje pate od zatvora imaju izmenjen sastav crevne mikrobiote.
U terapiji se mogu koristiti sredstva za povećanje zapremine fecesa, osmotski laksativi, stimulativni laksativi i omekšivači stolice.
Na žalost značajan broj pacijenata nije u potpunosti zadovoljan efikasnošću.
Probiotici pomažu osobama sa zatvorom jer mogu da olakšaju pražnjenje, učestalost i konzistenciju stolice.

Intolerancija na laktozu

Intolerancija na laktozu nastaje usled nedostatka enzima laktaze koji razgradjuje mlečni šećer laktozu do prostih šećera.
Enzim laktaza se prirodno sintetiše u tankom crevu, ali njegovo stvaranje opada tokom godina, tako da je ovaj problem češći kod odraslih osoba nego kod dece.
Može se manifestovati kao bol u stomaku, nadutost, pojačana pojava gasova i proliv.
Svako ko sumnja da ima intoleranciju na laktozu može to jednostavno da proveri tako što će da iz ishrane isključi sve proizvode koji sadrže laktozu u periodu od dve nedelje. Zatim je potrebno ispratiti da li su simptomi nestali. Ako jesu, postepeno početi sa ponovnim uvođenjem proizvoda koji sadrže laktozu. Ako se simptomi ponovo jave, velika je verovatnoća da se radi o intoleranciji na laktozu.
Primenjivanje prilagođenog plana ishrane može pomoći u kontroli simptoma a da se pri tome obezbedi unose dovoljno hranjivih materija potrebnih za metabolizam kostiju.
Na primer, često ljudi bolje podnose mleko i mlečne proizvode kada ih kombinuju: npr. mleko sa žitaricama ili sir sa krekerima. Osobe koje ne podnose laktozu obično lakše tolerišu tvrde sireve nego čašu mleka. Bolje se podnosi vise malih, nego jedna velika porcija hrane koja sadrži laktozu. Dostupni su i proizvodi sa smanjenom količinom ili bez laktoze. Mleko bez laktoze može imati nešto slađi ukus od običnog mleka.
Probiotici sa Lactobacilus sojevima pomažu u varenju mlečnih proizvoda.

IBS

Sindrom iritabilnog creva (IBS) je problem savremenog čoveka koji se češće javlja kod osoba mlađih od 50 godina i to češće kod žena. Povezuje se sa savremenim brzim i stresnim načinom života. Mogu ga uzrokovati poremećaj crevne flore ili stresni životni događaji.
Najčešći simptomi su bol u trbuhu povezan sa crevnim pražnjenjem, nadimanje, poremećaj crevnog pražnjenja (zatvor ili dijareja)…
Nekim pacijentima je dovoljno da se pridržavaju određenog režima ishrane, načina života i stresa da bi došlo do smanjenja tegoba, dok drugi zahtevaju upotrebu određenih lekova.
Najefikasniji način lečenja funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja podrazumeva holistički i biopsihosocijalni pristup, koji podrazumeva uzimanje u obzir sledećih faktora:
· genetski,
· kulturalni,
· životna sredina,
· psihosocijalni (stres, psihološko stanje, suočavanje, socijalna podrška),
· fiziološki (pokretljivost, senzacija, imunološka funkcija, mikroflora, ishrana).
Probiotici mogu smanjiti nadutost, ublažiti bol i obezbediti ukupno olakšanje. Određeni probiotici mogu dovesti do poboljšanja simptoma kod osoba sa IBS.

Izvor:
Saif Ul Islam, Clinical Uses of Probiotics, 2015
WGO Global Guidelines Acute diarrhea in adults and children a global perspective February 2012
Sara Blaabjerg, Daniel Maribo Artzi, and Rune Aabenhus, Probiotics for the Prevention of Antibiotic-Associated Diarrhea in Outpatients—A Systematic Review and Meta-Analysis, 2017
Eirini Dimidi et al. The effect of probiotics on functional constipation in adults: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials, Am J Clin Nutr 2014
Chao Ding et all, Efficacy of Synbiotics in Patients with Slow Transit Constipation: A Prospective Randomized Trial, 2016
WGO Global Guidelines probiotics and prebiotics,2023
The epidemiology of irritable bowel syndrome

Članci koji vas mogu zanimati

Ne dozvolite da vam putnička dijareja pokvari odmor! Odmori i putovanja su neophodni za punjenje naših baterija. Kroz njih obogaćujemo svoja znanja, širimo vidike i stičemo nova iskustva koja nam pomažu da bolje razumemo svet oko sebe. Nakon kvalitetnog odmora,
Pre nego što je Maršal pronašao H. pylori 1984. želudac se smatrao sterilnim organom zbog velike kiselosti želudačnog soka. Nakon toga, otkriveni su i drugi članovi želučane mikrobiote i pokazalo se da H. pylori nije sam.